Život je lep

Dobrodošli na moj blog

24.10.2017.

...

Ko da objasni ove valove sećanja kad zapljusnu??! A ti onako, u po dana, ženski raščupana još uvek u pidzami,piješ sto prvu kafu po redu, nenaspavana,umorna, i posle 13h spavanja. U pozadini pesma, odnekud poznata, tek onoliko, da zapevaš svaku treću reč… Pevaš, jer ne voliš sebe tužnu.Pevaš, da ne jaukneš. Svi vremenom dođu pameti, kod tebe se ništa ne dešava. Poslednjih dana i ne znaš tačno ko si. Čovek? Robot? Čovek-robot? I tako, čekaš da se neke stvari dese, a kada se dese, ne znaš da li ti uopšte trebaju. Pa sve i da prestanu da se dešavaju stvari koje unose nemir, ti bi našla razlog, da ti opet nešto nije po volji. To su ti dani, kad te strah svojih misli… Ono kad nemaš nikakve emocije, nisi tužna, nisi srećna, nisi ništa. E, o tom pišem. Ono kad ti nešto nije ni crno ni belo, već bezbojno. Faza posmatranja sopstvenog života iz trećeģ lica traje i traje, a ti opet ne znaš šta je tebi u tebi. Kako je samo porazan rezultat računice između onog što smo dali i onog što smo dobili. I taj rezultat, kao trauma, juri te duž čitave linije života.

<< 10/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
757

Powered by Blogger.ba